Profil tanjira nije samo estetika, već utiče na to kako se hrana ponaša tokom serviranja i jela. Česta zabluda je da „dublje uvek znači bolje“, a činjenica je da svaki oblik nosi i prednosti i ograničenja. Najpraktičnije je birati profil prema jelovniku i načinu posluživanja, a ne prema jednoj univerzalnoj ideji.
Plitki profili su dobri za jela koja treba da „dišu“ i da se lepo rasporede po površini, poput pečenja, priloga ili testenina sa gušćim sosom. Prednost je lak pristup viljuškom i uredno sečenje. Rizik je veće klizanje hrane kod masnijih sosova ili kada se tanjir prenosi na tacni.
Duboki profili daju više kontrole nad tečnim i polutečnim sadržajem, pa su praktični za jela sa sosom, variva i obroke u jednoj posudi. Korist je manje prosipanja i lakše mešanje. Mana može biti da se porcija vizuelno „izgubi“ i deluje manja, a rezanje većih komada mesa ponekad je nezgodnije zbog strmih zidova.
Tanjiri za supe i čorbe najčešće imaju izraženiju dubinu i oblik koji usmerava tečnost ka sredini. Prednost je stabilnije nošenje i manje prskanja pri zahvatanju kašikom. Rizik je ako je obod preširok: korisna zapremina se smanjuje, a tanjir zauzima više mesta u mašini za sudove.
Kod salata i predjela često se traži kompromis: dovoljno ravna površina za raspored, ali i blagi „bazenić“ za dresing. Prednost je što se sastojci drže na okupu bez gužvanja. Mana je da previše plitak oblik brzo pusti dresing preko ivice, dok previše dubok može otežati uzimanje listova i dekoraciju.
Tanjiri sa uskim obodom stvaraju moderan, minimalistički izgled i nude veću korisnu površinu za hranu. To je dobro kada želite da porcija izgleda izdašnije i kada se servira bez mnogo tečnosti. Rizik je manja tolerancija na greške u serviranju: sos i ulje lakše pređu ivicu, a hvatanje tanjira može biti manje sigurno ako nema „prstena“ za prste.
Profil tanjira i stabilnost su povezani preko baze i raspodele mase, ne samo preko dubine. Širi, ravniji prsten postolja obično bolje leži na stolu i manje klizi po stolnjaku. Mana je što takvi tanjiri ponekad zvuče „tvrđe“ pri odlaganju i mogu biti osetljiviji na neravne površine ako je postolje tanko.
Slaganje tanjira zavisi od toga da li profil ima jasne tačke oslonca pri naslanjanju jedan u drugi. Prednost dobro projektovanog profila je manje oštećenja glazure i stabilnija gomila u ormariću. Rizik kod agresivno zakrivljenih ili širokih oboda je veće trenje i teže vađenje, što u praksi vodi do češćeg okrznuća ivice.
Tanjiri za glavna jela najčešće rade najbolje kada imaju srednju dubinu i obod koji „hvata“ sos, ali ostavlja dovoljno ravnog prostora. Prednost je univerzalnost za većinu kućnih obroka, od mesa i povrća do rižota. Rizik je da univerzalni oblik ne bude idealan ni za supu ni za potpuno suva jela, pa se isplati imati bar dve varijante profila u setu.